Analiza unutrašnje strukture električnih vozila
Električna vozila uglavnom se sastoje od tri dela: elektromotornog sistema, energetskog sistema i pomoćnog sistema rada. Sistem električnog pogona je "centar mozga" električnih vozila i najrazličitiji od vozila za gorivo. Funkcija sistema električnog pogona je pretvaranje električne energije koja je u akumulatoru uskladištena u pokretnu kinetičku energiju i igra ulogu regenerativnog kočenja (to jest, kako bi se povratila kinetička energija tokom usporavanja automobila i vratila ga na bateriju) . Energetski sistem je "digestivni sistem" u telu automobila. Pretvara "hranu" (električnu energiju ili druge oblike energije) dobijene spolja u energiju baterije za skladištenje, obezbeđujući neprekidan izvor energije za automobil. Pomoćni sistem rada nosi ulogu "autoputera". Ona pruža takozvane "druge" funkcije kao što su klimatizacija, osvetljenje i pomoćni izvor energije, koji mogu poboljšati ukupnu funkcionalnost automobila i udobnost vozača. Slično normalnom automobilu za gorivo.
Pogonski motor
Funkcija pogonskog motora je pretvaranje snage baterije u mehaničku energiju i voziti vozilo radi kroz prenosni sistem. Istovremeno, većina električnih vozila u stanju kočenja, motor će igrati ulogu "generator", višak mehaničke energije se vraća na bateriju za punjenje. Na tržištu motori mogu biti podeljeni na DC motore, asinhroni motori, sinhroni motori permanentnog magneta i motori zamenjenog otpuštanja. Na primjer, Tesla koristi asinhroni motor koji brzo ubrzava i ne generiše buku. Beiqi EU260 koristi sinhroni motor trajnog magneta jer je lagan i jednostavan za instalaciju.
2. Električni kontroler
Električni kontroler je obezbeđen za promenu i promenu smera električnog vozila, i funkcija za kontrolu napona ili struje motora da dovrši kontrolu pogonskog momenta i pravca rotacije motora. Ujednačenim promjenom terminala napona motora i kontrolom struje motora realizuje se regulacija brzine bezstupanja motora. Ovaj proces se zove regulacija brzine tiristorskog helikoptera.
U kontroli rotacionog smera električnog vozila, motor jednosmerne struje menja smer struje armature ili magnetskog polja od strane kontaktora da bi se ostvarila promjena pravca. Kada se upravlja pomoćom asinhronog motora AC, promena upravljanja motorom treba samo da promeni faznu sekvencu trofazne struje magnetnog polja, tako da se upravljački sklop može pojednostaviti. Pored toga, AC motor i njegova varijabilna frekvencijska regulacija brzine čine kontrolu regresije energije za kočenje električnog vozila praktičnije i upravljački sklop je jednostavniji.
3. Prenosna i putna oprema
Funkcija uređaja za prenošenje električnih vozila je da prenosi obrtni moment elektromotora na pogonsku osovinu automobila, a zatim upravljački uređaj (točak, pneumatik i suspenzija itd.) Pretvara u sila koja deluje na tlu , čime vozi točak za putovanje. Motor se može pokrenuti sa opterećenjem, a kvačilo na vozilu za gorivo može se ukloniti. Štaviše, pogonski motor može ostvariti promenu smera pomoću kontrole kola, tako da se i brzina prenosa prenosa u gorivu može isprazniti. U poređenju sa gorivim vozilom, pogodno je koristiti kontrolu brzine bez motora, električno vozilo može zanemariti prenos; kada se koristi električni pogon, diferencijal se može izostaviti, tako da električno vozilo u velikoj mjeri pojednostavljuje unutrašnju strukturu.
4. Kočioni sistem
Kočioni sistem je poznat i kao "kočioni sistem". Međutim, na električnom vozilu postoje elektromagnetni kočioni uređaji koji mogu pretvoriti višak kinetičke energije tokom procesa kočenja i ostaviti ga u akumulatoru kako bi efikasno reciklirali energiju.
5. Baterija
Baterija je izvor energije za sve radove električnih vozila. Ona ne samo pretvara električnu energiju u pokretnu kinetičku energiju, već i energiju drugih uređaja na vozilima. Na tržištu postoje različite baterije, uključujući olovnu kiselinu, vodonik nikla, fosfat gvožđa litijum, litijum manganat, litijum titanat, ternary materijale i viškomponentne kompozitne materijale. Među njima, električna baterija električnih putničkih automobila je glavna, instalirani kapacitet može da dostigne 76%; u električnom autobusu, litijum-gvožđa fosfatna baterija je dominantnija, sa više od 60% instaliranog kapaciteta. Osnovni razlozi za ugradnju baterija u električna vozila obično su veći od energije, tehnologija zrelog punjenja, kratko vreme, visoka kontinualna brzina pražnjenja, niska brzina samopražnjenja, pogodna za radno okruženje vozila, sigurna i pouzdana, dug život i lako održavanje.
6. Sistem upravljanja energijom
Sistem upravljanja energijom igra ulogu "energetskog koordinatora". Tokom procesa vožnje, energija se efikasno distribuira i upravlja, a različiti delovi upravljanja radom su koordinirani kako bi se postiglo maksimalno iskorišćenje energije. Sistem upravljanja energijom takođe učestvuje u oporavku energije tokom procesa kočenja tela vozila, pomažući kontrolnom uređaju da radi i poboljšava životni vek baterije. Istovremeno će takođe pratiti temperaturu baterije, napon priključka, struju pražnjenja i druge parametre u realnom vremenu, kako bi se izbjeglo prekomjerno punjenje i prekomerno raspršivanje baterije i efikasno poboljšanje vijeka baterije.
7. Punjač
Uređaj za punjenje čuva izmenjivu struju spoljašnje mrežne mreže u odgovarajućem naponu i čuva direktnu struju u bateriji dok kontroliše struju punjenja. U tri faze procesa punjenja, sve to kontroliše konstantna struja, konstantni naponski deo i plutajući deo za punjenje.
8. Sistem servo volana
Upravljački uređaj je opremljen za okretanje automobila, a sastoji se od upravljača, upravljačkog mehanizma, upravljačkog mehanizma i upravljača. Da bi se poboljšala operativnost vozača, može se koristiti elektronski kontrolisani sistem servo upravljača EPS.
